Oftalmologija života ili vidim li ja dobro….

U današnjem svetu 60% ljudi nosi naočare.

Veliki broj od ostalih 40% povremeno ih koristi za vid ili kao zaštitu od sunca.

Ako nosite naočare ili ih koristite iz bilo kog razloga onda znate koliko vam znače.

Sa njima bolje vidite, ne zamarate oči, nemate glavobolju, vrtoglavicu, izgledate lepo, osećate se sigurno.

Sećate li se momenata kada ste kupovali svoje prve naočare?

Da li će mi dobro stajati, kako ću izgledati, šta će drugi reći, da li mi uopšte trebaju, koje su najbolje, imam li dovoljno novca…..???

A šta se desilo kada ste ih nabavili i prvi put “prošetali“?

Jao kako ti lepo stoje, izgledaš super, oči su ti došle do izražaja…..

O unutrašnjem osećaju da i ne govorimo – samopouzdanje, sigurniji hod, rasterećena komunikacija, korišćenje novog “gedžeta“ kao prednosti…..

I dok neko nije pomislio da sam otvorio optičarsku radnju otkriću vam o čemu zapravo govorim.

U svetu realnog života mi svakodnevno nosimo naočare, neko ružičaste a neko tamne.

Znate o čemu govorim, uvek ima ljudi koji sve vide pretežno lepo i onih koji sve vide pretežno ružno.

A može li se to promeniti?

Može.

Koučing menja našu “perceptivnu dioptriju“ i pomaže nam da stvari vidimo na funkcionalan način, ne optimistički ili pesimistički jer su to doživljaji već funkcionalno u smislu realnog aktivnog pristupa koji vodi povoljnom i održivom rešenju.

Veliki broj ljudi nije dovoljno obavešten pa smatra da koučing nije za njih jer oni nemaju problem.

Koučing upravo nije za “ljude sa problemom“, on je usmeren na one koji su normalni, zdravi i žele da takvi i ostanu. Koučing je značajan deo mentalne higijene pojedinca.

U svetlu mojih optičarskih poređenja – operacija katarakte je na nivou psihijatrijske intervencije, psihoterapija je lečenje razrokosti a koučing je optičarska intervencija sa ishodom promene naočara.

U stručnoj literaturi ove naočare se zovu referentni okvir i on predstavlja osnovu svega što se čoveku događa u životu.

Iz referentnog okvira potiče čuvena izreka “Kakve su ti misli takav ti je život“. Zaista, nema tu magije koju neki prodaju kao alvu a tiče se zakona privlačenja. Mi ne privlačimo niti odbijamo, mi selektivno vidimo i uvek posežemo za onim što nam je pred očima jer jednostavno ne vidimo ništa drugo. Selektivan vid nije dobar i nije funkcionalan, zato na njemu treba raditi, korigovati ga i dati sebi priliku da se vide sve mogućnosti.

Veliki su pritisci na modernog čoveka da sa jedne strane promeni sebe a sa druge da promeni svet.

Niti jedno niti drugo nije ni moguće ni poželjno.

Ne menjajte sebe, promenite naočare kojima gledate svet kako bi ste mogli da promenite svoju reakciju na sve što vam se događa. To je ono stanje u kome znate da je pred vama izazov ali isto tako znate da imate unutrašnje resurse da se sa njim suočite. Znate i da imate najvažniji od svih resursa a to je mogućnost da naučite ako neznate.

Trenutak u kome se to desi je prvi sekund slobode.

Ako želite da o ovome i mnogo čemu još razgovaramo nađite me.

Ja sam uvek dovoljno blizu da vas čujem i saslušam i dovoljno daleko da bi ste imali prostor da raširite ruke i radujete se životu.

I da, još jedna stvar – ne kupujte naočare samo zato što vam lepo stoje i zato što je punačka vlasnica optičarske radnje tako slatkorečiva, može da se desi da nisu za vas i da se sapletete na ulici (u životu) pa eto blama….

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s